ПРАВИЛА ЗА ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ И РЕЦИТОВАЊЕ

Шта је то изражајно читање?

То је убједљиво, упечатљиво, сликовито, јасно, течно и живо читање.  Једна ријеч може да има више значења, у зависности од смисла текста у којем се нађе, а исто тако се може и изговорити на много начина.

Које ћемо јој значење дати, питање је нашег умијећа да владамо једном од највећих умјетности – умјетношћу говора. Рецитовање  у говорној умјетности има посебно мјесто. То је облик говора у којем ријечи облаче своје најсвечаније рухо.

• Док читаш или рецитујеш, требало би да се уживиш у садржај текста, то јест да замислиш оно о чему се у тексту говори. 

Кад пјесму читам – видим је,

Када је слушам – чујем је,

Када је говорим – она говори мене.

• Труди се да јасно изговараш сваку ријеч и да се сви гласови у свакој ријечи добро чују.

• Читање и рецитовање не треба да буду једнолични и досадни, већ неке делове треба да изговараш тише, а неке гласније, неке брже, а неке спорије. То зависи од садржаја текста и осјећања која текст у теби побуђује.

• Важно је да поштујеш тачке, зарезе, узвичнике, упитнике и друге знаке интерпункције. Код сваког знака треба застати, направити краћу или дужу паузу. Паузе су веома важне, јер дају моћ ријечима.

• Приликом рецитовања покрети руку и гестови треба да буду одмјерени, у складу са оним о чему се говори у пјесми и са расположењем које постоји у њој.

• Важно је да читање и рецитовање буду природни, налик на свакодневни говор.

• Ради лакшег припремања, текст означи, према свом осјећању, следећим знацима:

– – – – – овако означене дјелове текста читај или рецитуј тише

~~~~~овако означене делове текста читај или рецитуј гласније

| на овако означеном мјесту у тексту направи краћу паузу

|| на овако означеном месту у тексту направи дужу паузу

——— овако обиљежене ријечи посебно нагласи.